Zajednički život u stambenoj zgradi podrazumeva više od deljenja hodnika i lifta sa komšijama. Svakodnevno funkcionišemo u prostoru koji nije ni isključivo naš, ni sasvim tuđ – i upravo ta „siva zona“ često postaje izvor nesporazuma, pasivnosti, ali i ozbiljnih problema. Održavanje zgrade, rešavanje kvarova, dogovor oko ulaganja, čistoća, bezbednost – sve to zavisi od nečeg što nazivamo „zajedničkim upravljanjem“. U mnogim zgradama širom Srbije, stanari nemaju realan uticaj na odluke koje se tiču njihove neposredne životne sredine. Neki ni ne znaju ko je upravnik, da li postoji skupština stanara, kada se odlučuje o investicijama i kako se troši zajednički
