Skolioza je stanje koje utiče na kičmu i može izazvati bol, nelagodnost, pa čak i deformitet. 

Važno je znati šta je skolioza pre nego što pogledate njene uzroke i tretmane.  Skolioza je krivina u kičmi; može biti desno ili levo, ali ne mora da se rotira oko kičme kao što neki ljudi misle.  Takođe može izazvati zakrivljenost u grudima, kukovima ili grudnom košu. 

Ako imate bol koji neće nestati i sumnjate da imate skoliozu, razgovarajte sa svojim lekarom kako bi mogli da dobijete adekvatnu i potrebnu terapiju.

Šta je skolioza i kako utiče na vas?

Skolioza je poremećaj zakrivljenosti kičme koji pogađa milione ljudi širom sveta.  To izaziva deformitet kičmenog stuba, što može imati ozbiljne posledice kako na fizičko tako i na psihičko zdravlje. 

Skolioza opisuje zakrivljenost kičmenog stuba.  To je abnormalni deformitet kičme gde se čini da se kičma uvija i savija u stranu ili, u retkim slučajevima, nagore.  Ovo može uzrokovati vidljive znake zakrivljenosti, kao što su asimetrija visine rebara i neslaganje dužine nogu, ili može biti teže uočljivo kod odraslih jer je kičma vremenom postala fleksibilnija zbog degeneracije kičme. 

Skolioza pogađa do četiri miliona osoba širom sveta. Najčešći tipovi skolioze su kongenitalna idiopatska skolioza, traumatski neuromišićni poremećaji i degenerativne bolesti.  Drugi tipovi uključuju progresiju adolescentne idiopatske skolioze, juvenilnu idiopatsku skoliozu i stečene neuromišićne poremećaje kao što je cerebralna paraliza.  Uzrok kongenitalne idiopatske skolioze je nepoznat.  U većini slučajeva se smatra da je genetski, ali faktori životne sredine takođe mogu igrati ulogu u njegovom razvoju. 

Kongenitalne idiopatije su podeljene u tri kategorije: 

• Tip I (strukturni) 
• Tip II (segmentalni) 
• Tip III (spinalni)

Najčešći tipovi kongenitalne skolioze su tip I, tip II i progresija adolescentne idiopatske skolioze. 

Uzrok traumatskih neuromišićnih poremećaja je nepoznat i može biti uzrokovan nizom faktora kao što su padovi, sportske povrede, saobraćajne nesreće ili prilikom rođenja odnosno traume.  Traumatski neuromišićni poremećaji mogu takođe biti rezultat genetskog poremećaja ili naslednog poremećaja u funkciji mišića. 

Uzrok degenerativne bolesti je često nepoznat, ali je obično povezan sa starenjem.  Stanje koje je povezano sa skoliozom naziva se pseudoskolioza. 

Pseudo, što znači lažno, odnosi se na stanje u kojem kičma i neki ili svi pršljenovi nemaju stvarnu krivinu.  Čini se kao da kičma ima krivine, ali one nisu deo prirodne zakrivljenosti kičme. Deformitet kičme zbog neravnoteže mišića ili skeletne displazije koji se naziva kifoza može izgledati slično skoliozi i ponekad može ostati nedijagnostikovan od strane oftalmologa ili ortopeda.

Istraživanje različitih tipova i uzroka skolioze

Skolioza može biti blaga ili teška, a postoje različite vrste skolioze u zavisnosti od uzroka.  Kongenitalna skolioza je uzrokovana malformacijom kičme tokom razvoja in utero, adolescentna idiopatska skolioza je uzrokovana nepoznatim faktorima, a neuromišićna skolioza je uzrokovana neurološkim ili mišićnim stanjima.

Vrste skolioze:

• Kongenitalna skolioza se normalno dijagnostikuje in utero i ne može se dijagnostikovati pre rođenja
• Idiopatska skolioza nije uzrokovana određenim razlogom ili stanjem
• Neuromuskularna skolioza uzrokovana neurološkim ili mišićnim stanjem. 

Postoje i tri vrste idiopatske skolioze: 

• kongenitalna 
• adolescentni idiopatski
• juvenilni idiopatski

Skolioza in utero (stanje tokom trudnoće) je najčešći uzrok urođene skolioze. Stanje je vidljivo do 12 nedelja gestacije, a početak bolesti se može videti između 4-6 meseci starosti. 

Lečenje i upravljanje skoliozom kroz različite opcije lečenja

Postoje različiti tretmani za skoliozu, od vežbi i fizikalne terapije do operacije.  Svaka opcija ima svoje prednosti i nedostatke, pa je važno da o tome razgovarate sa svojim lekarom pre nego što donesete odluku.  Pored toga, promene načina života kao što su vežbanje i korekcija držanja mogu pomoći u smanjenju simptoma skolioze. Uz pravi plan lečenja, ljudi sa skoliozom mogu voditi zdrav život.

Fizikalna terapija je dokazana metoda lečenja skolioze i može se koristiti u kombinaciji sa steznicima kako bi se obezbedila najbolja podrška za kičmu.  Često se dešava tokom dužeg vremenskog perioda, jer fizikalna terapija ima za cilj jačanje mišića i zglobova koji su pod opterećenjem zbog ovog stanja.  Fizikalna terapija se takođe može preporučiti pre operacije kako bi se smanjio rizik od komplikacija tokom ili posle operacije. 

Pored toga, fizikalna terapija će najbolje funkcionisati ako se započne dok je skolioza još u ranoj fazi, tako da se svaki bol u leđima ili napetost mišića koji se pojave mogu lečiti pre nego što postanu ozbiljni.