Čini se da su dijete poslednjh godina postale sastavni deo života svih ljudi, a kako vreme prolazi, smenjuju se “najdelotvornije” i najpopularnije. Istina je da svaka od njih podrazumeva duži period navikavanja, a sa tim i trajnu promenu navika, ali svi znamo koliki je teško istrajati u dijeti. Pročitajte koje su to dijete najpopularnije na našim prostorima – možda među njima pronađete idealnu za sebe i svoje potrebe.

Paleo dijeta – dijeta sa visokim unosom proteina

Paleo dijeta se bazira na ishrani naših predaka iz starijeg kamenog doba. Naime, tokom trajanja paleto dijete nema žitarica, bilo kakva prerađena hrana se takođe isključuje, nema krompira niti mlečnih proizvoda. Možete da jedete samo meso, ali da nije prženo. Uz meso, “počastite” se samo obilnom salatom.

Ovakva ishrana, bazirana na proteinima koji su sami po sebi teško probavljivi, savetuje redovnu upotrebu probavnih enzima, ili čaja koji olakšavaju probavu. Takođe, najlakše ćete izbaciti višak vode iz organizma redovnim hidriranjem, ili upotrebom nekih neagresivnih preparata kao što je Apuretin slim ili Diunorm.

Keto dijeta – dijeta zasnovana na zdravim mastima

Keto dijeta se temelji na drastično smanjenom unosu ugljenih-hidrata (ne više od 20g dnevno), kako bi jetra uspela da proizvede ketone koji su zaslužni za razlaganje masti. Keto dijeta, kada se sprovodi pažljivo, može dovesti do drastičnog gubitka kilograma, za kratko vreme.

Ipak, ketoza je proces koji stvara kiselu sredinu u organizmu, pogodnu za razvoj bakterija i virusnih infekcija. Takođe, održavanje tela u konstantnoj ketozi, osobito kod žena, osim nervoze i razdražljivosti, može dovesti do gubitka kose, jako suve kože, čak oslabljivanja vida, pa se ne može uvrstiti u poželjan “ritual lepote”.

U prvih nedkoliko dana, javlja se takozvani “keto grip” – grčenje mišića i malaksalost, usled oslobađanja toksičnih ketona. Keto grč prođe nakon jela, ali je ovaj trenutak presudan kada je u pitanju posezanje za hranom koja nije “keto odobrena” – odnosno ima loše UH ili bilo kakav šećer. Postizanje ketoze traje 48 sati, a iz nje vas izbacuje bilo kakvo prekoračenje dnevne doze od 20g UH dnevno.

Atkinsonova dijeta – dijeta sa postepenim uvođenjem UH

Šezdesetih godina dvadesetog veka, pojavila se revolucionarna dijeta jednog lekara, koji je za lečenje bolesti srca i drugih organa kod veoma gojaznih osoba morao prvo da im pomogne da izgube veliki deo viška kilograma. Dijeta doktora Atkinsona je prva u nizu dijeta koja je za skidanje masnih naslaga predlagala ishranu bogatu mastima i belančevinama, sa niskim udelom ugljenih hidrata.

Poenta niskog unosa ugljenih hidrata u ovoj dijeti je da se ne unose šećeri u organizam. Tako se telo podstiče da koristi masne naslage, i to one najupornije – sa stomaka i bokova, kako bi sebi obezbedilo dovoljno energije.

Dijeta se sastoji od tri faze. Takođe, postoji i četvrta faza koja je ustvari održavanje postignutog. U prvoj fazi ograničava se unos ugljenih hidrata na svega 20 grama dnevno. Dužina ove faze je 2 nedelje. U fazi dva dolazi do laganog uvođenja ugljenih hidrata, naročito kroz povrće, a u trećoj fazi formira se optimalna količina ugljenih hidrata koju bi osoba mogla da unosi duži period a da nema problema sa težinom.

Koji su rezultati?

Poenta Atkinsonove dijete je isključivo u postepenoj promeni navika kod čoveka, i navikavanja tela na postepeno stvaranje optimalnog nivoa glukoze i insulina, koji bi kasnije razlagali i veće količine, prostijih ugljenih-hidrata, ili prostih šećera. Dijeta je poznata i po tome što nakon nje nema dosadnog jo-jo efekta.

Hrono dijeta – pravilno kombinovanje namirnica

Jedna od najpoznatijih i napopularnijih dijeta je upravo ona koju je osmislila doktorka Ana Gifing, a on njenoj popularnosti govori i to da su čak i restorani počeli da uvršćuju hrono jela u svoj meni.

Hrono dijieta predstavlja najuspešniji put ka prelasku sa jedne vrste namirnica – nutritivno siromašnih i teških za želudac, na one koje su lako svarljive i koje telo bolje koristi. Kombinovanje određenih (dozvoljenih) vrsta hrane u određeno doba dana je osnovna ideja Hrono dijete. 

Ona se zasniva na činjenici da naš organizam u toku dana proizvodi različite količine hormona koji utiču na varenje različitih vrste hrane. U skladu sa tim ciframa, hrana treba da se unosi u organizam u vreme kada je određeni hormon na svom vrhuncu.

Hrono dijeta je najuspešnija dijeta u istoriji nutricionizma, i veoma je laka, jednom kada “uđete u štos” – što je obično posle prvih 28 dana restrikcije. Preskakanje užine i smanjeni unos ugljenih hidrata je osnovni postulat ovog perioda.

Post dijeta – rigorozna dijeta sa “prozorima”

Post je prastara praksa koju ljudi izvode, prvenstveno iz religioznih razloga. Dijeta koja imitira dane posta je postala veoma zanimljiva javnosti, pre svega zbog svog detoksifikacionog dejstva na oragnizam. Osim toga, mnoge javne ličnosti, poput Hjua Džekmena i Dvejna “The Rock” Džonsona zaslužne su za popularizaciju ove dijete.

Dramatično smanjenje kalorijskog unosa u jednom danu svakako doprinosi mršavljenju, ali imajte u vidu da se telo u prva tri dana posta oslobađa samo viška vode. Kada namerno “izgladnjujete” svoje telo pošćenjem, ono počinje da čuva masne rezerve, koje zapravo, treba da se troše. Ovo je jedan od primarnih karakteristika sporog metabolizma.

Tipičan početak posta ogleda se samo u unosu vode, nekog soka ili čaja sa laksativnim dejstvom, dokom celog dana. Unos hrane, zavisi od “naprednosti nivoa” koji mislite da možete izdržati. Tako jedete tokom 8 sati (dva obroka na 4 sata), 6 sati (dva obroka na 3 sata), ili samo 4 sata (dva mala obroka na dva sata). Periodi kada jedete se nazivaju “prozori”.

4 dana se jede, zatim se pravi pauza od hrane, kada se pije samo voda – odnosno tečnost tokom 24 sata, ili 48 sati, zavisno od vaše spremnosti. Pošćenje se ne preporučuje starijim osobama, osobama koje imaju bilo kakve srčane probleme, trudnicama i deci.

Upravo je smena popularnih dijeta relevantan pokazatelj toga da su naša tela veoma različita i da jedan način ishrane ne odgovara svima. Stoga je najuspešniji način da smršamo – odricanje od loših navika u životu, ili da se pri kupovini namirnica okrenemo, po naše zdravlje, korisnijim proizvodima. Promena navika i stila života je jedina prava, i najisplativija “dijeta” kojom možemo počastiti svoje zdravlje.