Serbianunderground » Recenzije » Recenzija: Wikluh Sky – Ortaci Ne Znaju

Recenzija: Wikluh Sky – Ortaci Ne Znaju

Kategorija: Recenzije | Datum: 20.07.2011. | Autor: Mateo (svi postovi)

Izvođač: Wikluh Sky
Naziv albuma: Orataci Ne Znaju
Godina: 2007
Izdavacka kuca: Multimedia Records
Kriticka ocena: 10/10

Ne znam tacno od kada je ovaj album najavljivan ali sigurno je samo da je temeljno raden i naravno, da se puno vremena i nerava utrošilo.
Po Ðordetovim recima, ovo je njegov prvi solo hip hop album.
Jes’ vala i to kakav!

Intro je, kakav se samo zamisliti može, odradio njegov kolega iz Filter trupe, DJ Raid, koji je po ko zna koji put pokazao svima koliki je talenat i dokazao da njegovo umece ne jenjava nego je sve vece i vece.
Kao uvod u album, na drugom mestu na plejlisti je pesma “Ajmo”, koja vec na pocetku pokazuje samu srž albuma. Prosto receno, Wikler ume odlicno da peva i to mu je velika prednost u odnosu na mnoge druge repere, što se vec u startu oseca. Iako on ne voli da ga pitamo šta ga je inspirisalo za ovo ili ono, ocigledno je u ovoj pesmi izdaja pojedinih ljudi poslužila kao ljuta inspiracija Viklajskom. Vec tu se otkrivaju svi njegovi aduti, snažan glas, odlican flow, ukratko, sve ono sto bi jedan reper za primer morao da ima. Kod njega sve to stane u mali prst, znamo koliko je muzicki talentovan uopšte.
Na albumu su pesme poput “Prave Barabe” sa Škabom ili “Žurke i keš” sa Marcelom i Nensi u kojima su lepo spusteni “poslovni” i “opasni” srpski reperi.
Treba pohvaliti Škabov uticaj u pomenutoj cetvrtoj pesmi. Da ne spominjem Marcelovu maestralnu deonicu u trecoj i, naravno, glas kraljice Nensi.
Pesma “Žurke i keš” tako je lepo spakovana da ne izlazli iz glave dugo, dugo posle slušanja. Sa razlogom, ona je nešto nesvakidašnje. Bravo.
Ono što su uradili svi zajedno u pomenutoj pesmi, uradio je i Wikler bez problema sam u pesmi “Ortaci ne znaju”, naravno, odlicno, polako, opušteno ali sigurno i promišljeno.
Na albumu su i dve sentiš pesme, ”Posle kiše” i, vec sad veliki hit, “S tobom bez tebe”. U tim pesmama treba pre svega nahvaliti Wiklerov melodican i caroban glas, odlicnu liriku i svakako,  njegovog “brata” Marka Nastica, o kome ne treba trošiti reci.
Kao hitove za sve klubove možemo navesti pesme “Ovaj grad nikada ne spava”, gde je opisan lepo njihov stil života, njihova noc i njihovo jutro. Besane noci su to covece! Viklerov glas u refrenu prosto tera publiku na igru.
Slicna stvar je i u pesmi “Udarac” koja je radena zajedno sa starim dobrim DJ Rahmannee-em. To je pesma gde nema puno mudrovanja, to je pesma za podizanje tenzije u publici i vreline u atmosferi. Uz to su, svima koji ih ne vole, iz ciste ljubomore, zadali pravi udarac, pokazavši svoje vanserijsko umece.
Nemoguce je da se ne primete dve potpuno “lude” pesme, ”Znam ja ko si ti” i “Kao svinja svaki dan”, koje ce vas lepo nasmejati ali i, zanimljivom pricom, impresionirati. Lepo od tebe, Ðorde.
Na ovom  albumu se mogu u opuštenom raspoloženju preslusati odlicne pesme poput “Tako radimo” sa barabom iz grupe Bad Copy, Ajs Nigrutinom i “Zakopana kucka” u kojoj treba, pored Ðordeta na zanimljivoj prici, pohvaliti i Mirzu.
Još jedan Filterovac je tu – Miško Ministar Lingvista. Za sve repere koji imaju koju god devojku požele,k ada požele, koliko požele, snimljena je pesma:”One lažu vas”. Pokazali su kako se to radi. Uz to, dodavši i ono da nije važno kakva “kola” vozite, važno je da li ste šmeker i kada ste švorc a oni to jesu, bez sumnje.
CD ne može da prodje bez klasika, odlicnih klasika, lepe lirike, lepe matrice a to su ovde pesme “Sledeca stanica” i “Nedeljno jutro”. Pesme su razlicitog “raspoloženja” ali Wikler dokazuje kako u razlicitim oblicima može, što bi on rek’o, da kida i šiba kao lud…
A šta ce mu to kao? Ah da…
Upravo to i govori u poslednjoj pesmi – ”Pobednik”.
Mnogo ljudi ce reci da je to najbolja pesma sa ovog albuma… Pa da, moguce. Jedno je sigurno, ona je najiskrenija. Lirika koja prosto govori ko je ko, šta znaci biti “kuuul”, šta znaci biti normalan, šta znaci biti povodljiv I podložan raznim uticajima i furati šarenu lažu a šta znaci biti potpuno iskren i originalan, što je Ðorde Miljenovic ovde u potpunosti dokazao.

“…još jedan dan, još jedna pobeda, bilo je vreme, sad mi je 26, sve vreme radih na tome da krene i ne da je krenulo, burazeru, ja ne vidim kraj, famozni Wikuh Sky, svi znaju ko je taj, hocu još, vicu mi Daj… Imam sve što mi treba, ne želim tudu dragu, nisam karijeru ostvario zahvaljujuci jebenom Porodicnom blagu, stvaram epove, sagu…”

To su pojedini stihovi iz ove vrhunske pesme. I da, stvara on sve to. On nije samo reper, n je jednostavno, umetnik. E to treba znati! Neka mu mudri stariji ljudi skinu kapu, reperi neka skinu kackete.

Šta reci, album je vrlo dobar, bez sumnje, jedan od najboljih srpskih hip hop izdanja otkad se pravi hop u Srbiji. Bio je Wikler tu ali ovaj album je osveženje i to, onako, pravo, što je samo dokaz da najbolji ostaju i ostace.
Bravo Ðorde za odlicne pesme. Prosto i iksreno, album treba poslušati i sve ce vam biti jasno. Uzaludno je da se više piše bilo šta, osim dela refrena iz pesme “Pobednik”:

“…od nule do cele price, kad svi znaju koji si car-lik, kad svi znaju da si iscimao sebe do kraja, znaju da si…POBEDNIK!…”

Toliko. Album “Ortaci Ne Znaju”, pesma “Pobednik”, ma sve pesme. Slušajte.
A ti Ðordje, pobedio si. Sve. I  sebe si prevazišao.
Samo nastavi tako, slušamo te.

Živ bio!

Recenziju napisao:  Stefan Stupar

Jedno reagovanje na “Recenzija: Wikluh Sky – Ortaci Ne Znaju”

Ostavite odgovor