Senzorineuralno oštećenje sluha predstavlja jedno od najčešćih vrsta gubitka sluha, koje zahvata milione ljudi širom sveta. Ovo stanje utiče na sposobnost pojedinca da jasno čuje zvukove i često je nepovratno, čime se značajno narušava kvalitet života.

Šta je senzorineuralno oštećenje sluha?

Senzorineuralno oštećenje sluha (SNHL) je specifičan oblik gubitka sluha koji nastaje zbog oštećenja u unutrašnjem uhu ili slušnim nervnim putevima. Za razliku od gubitka sluha koji se javlja usled prepreka u spoljašnjem ili srednjem uhu, SNHL je posledica disfunkcije u složenom procesu transformacije zvuka. 

Senzorineuralno oštećenje se često naziva “perceptivnim” jer uključuje probleme u pretvaranju mehaničkih zvučnih talasa u električne signale koje mozak može da interpretira. Obavezno zakažite ORL pregled ako primetite promene u sluhu.

Zvuk putuje kroz spoljašnje i srednje uho u obliku talasa, koji stižu do unutrašnjeg uha, odnosno puža. Puž sadrži specijalizovane ćelije dlake – stereocilije, koje su odgovorne za pretvaranje mehaničkih vibracija u električne impulse. Ove impulse potom prenosi slušni nerv do mozga, gde se interpretiraju kao zvuk.

• Najčešći uzrok SNHL je oštećenje ili gubitak ćelija dlake unutar puža. Kada su oštećene, smanjuje se sposobnost puža da detektuje i prenosi zvukove.
• Senzorineuralno oštećenje takođe može uključivati probleme u sinaptičkim vezama između ćelija dlake i slušnog nerva, što dovodi do neadekvatnog prenosa informacija.
• Ako je oštećen slušni nerv, električni impulsi se ne prenose pravilno do mozga, što može izazvati senzorineuralno oštećenje sluha.

Uzroci senzorineuralnog oštećenja sluha

Da biste znali da li vam mogu pomoći lekovi koje treba imati u kući u slučaju senzorineuralnog oštećenja sluha, važno je znati koji mogu biti uzroci ovog stanja. SNHL može imati genetsku osnovu, što znači da se javlja zbog urođenih poremećaja ili mutacija gena koji utiču na razvoj i funkciju unutrašnjeg uha. 

Urođeni poremećaji mogu ometati normalan razvoj struktura unutrašnjeg uha. Takvi poremećaji mogu biti deo složenih sindroma ili se manifestovati kao izolovani gubitak sluha. 

Neki genetski sindromi direktno utiču na sluh i povezani su sa SNHL:

• Ušerov sindrom – karakteriše se gubitkom sluha i progresivnim gubitkom vida. Postoje tri tipa ovog sindroma, od kojih svaki ima različite karakteristike i stepen gubitka sluha.
• Pendredov sindrom – ovaj sindrom često uključuje gubitak sluha u ranom detinjstvu, zajedno sa disfunkcijom štitne žlezde i specifičnim promenama u strukturi unutrašnjeg uha.

Uzroci mogu biti i povrede usled glasnih zvukova:

• Akutna trauma – izlaganje ekstremno glasnim zvucima, poput eksplozija, može izazvati trenutna oštećenja unutrašnjeg uha. Takve situacije dovode do razaranja ćelija dlake, što može biti nepovratno.
• Hronična izloženost – dugotrajno izlaganje glasnim okruženjima, poput radnih mesta sa visokim nivoom buke ili stalno slušanje glasne muzike, može izazvati postepeno oštećenje sluha. Takva oštećenja često započinju kao gubitak sposobnosti da se čuju visoke frekvencije i mogu napredovati do ozbiljnijih oblika gubitka sluha.

Simptomi i dijagnoza

Jedan od najupečatljivijih simptoma SNHL je poteškoća u razumevanju govora, posebno u bučnim okruženjima. Ovo se dešava zato što senzorineuralno oštećenje narušava sposobnost unutrašnjeg uha da jasno razlikuje različite frekvencije i intenzitete zvuka. 

Osećaj da su zvukovi prigušeni ili slabo čujni je još jedan čest simptom. Oštećenje slušnih ćelija ili nervnih puteva utiče na sposobnost unutrašnjeg uha da pojača i obradi zvučne signale.

Tinitus, ili percepcija zvuka bez spoljnjeg izvora, je često povezan sa SNHL. Osobe sa tinitusom mogu doživeti različite oblike zvonjenja, zujanja, šištanja, ili šuštanja u ušima.

Dijagnoza SNHL zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje različite dijagnostičke tehnike i testove. Početni korak je detaljna anamneza i fizički pregled, nakon čega slede specifični audiološki testovi.

• Tonska audiometrija – ovaj test meri sposobnost osobe da čuje tonove različitih frekvencija i intenziteta. Pacijent nosi slušalice i odgovara na tonove koji se puštaju na različitim frekvencijama. Rezultati se prikazuju na audiogramu, koji grafički prikazuje prag sluha za svako uvo i pomaže u određivanju stepena i tipa gubitka sluha.
• Govorna audiometrija – testiranje razumevanja govora meri sposobnost da se prepoznaju i ponove reči pri različitim nivoima glasnoće. Ovo testiranje pomaže u proceni funkcionalnog uticaja SNHL na svakodnevnu komunikaciju.
• Otoakustička emisija – OAE test meri zvuke koje proizvodi unutrašnje uvo kao odgovor na zvučne stimuluse. Ovaj test koristi mikrofon postavljen u ušni kanal kako bi zabeležio ove emisije. Nedostatak otoakustičkih emisija može ukazivati na oštećenje ćelija dlake unutar pužnice, što je karakteristično za SNHL. OAE je naročito koristan novorođenčadi i male dece jer je neinvazivan i brz.

Kako se može lečiti?

Lečenje senzorineuralnog oštećenja sluha varira u zavisnosti od uzroka, stepena oštećenja, i specifičnih potreba pacijenta. Akutni slučajevi, kao što su traumatska oštećenja ili nagli gubitak sluha, mogu zahtevati hitnu medicinsku intervenciju. 

Hronični ili progresivni slučajevi često zahtevaju dugoročno upravljanje koje uključuje korišćenje slušnih pomagala, kohlearnih implantata, i rehabilitaciju sluha.

U slučaju naglog senzorineuralnog gubitka sluha, sistemski ili intratimpanični kortikosteroidi često se koriste za smanjenje upale i oticanja u unutrašnjem uhu. Rano započinjanje terapije povećava šanse za oporavak sluha.

Ako je SNHL posledica infekcije, kao što su meningitis ili zauške, neophodno je hitno lečenje antibioticima ili antivirusnim lekovima. Brzo tretiranje osnovne infekcije može pomoći u sprečavanju daljeg oštećenja sluha.

Slušni aparati su najčešće korišćena pomagala za osobe sa SNHL. Oni pomažu u poboljšanju sluha pojačavanjem zvukova i obično su prvi izbor u lečenju blagog do umerenog stanja.

Za pacijente sa ozbiljnim ili teškim SNHL koji ne dobijaju dovoljno koristi od slušnih aparata, kohlearni implantati predstavljaju naprednu opciju. Ovi uređaji direktno stimulišu slušni nerv i obezbeđuju osećaj zvuka.

Senzorineuralno oštećenje sluha je kompleksno stanje koje zahteva multidisciplinarni pristup za dijagnozu, lečenje, i podršku. Edukacija i podizanje svesti o senzorineuralnom oštećenju sluha su esencijalni za promociju zdravlja sluha i podršku onima koji se suočavaju sa ovim izazovom. Za više tema posetite naš sajt.