Kada smo počeli da koristimo interfon i kako se on razvijao?

stari interfon

Interfon je od svog nastanka, 1970-ih, pa do danas pretrpeo značajne promene, usled modernizacije i široke primene, a pored kontrole ulaska u objekat, efikasno je sredstvo umrežavanja stanara. Saznajte više o ovom izumu.

Na koji način se interfon nekada koristio?

Kada je nastao, interfon se nije koristio za namenu koja nam je danas dobro poznata, već je služio zaposlenima da se umreže u okviru određene kompanije. Tada nije postojao drugi, stalni način komunikacije, a izgled uređaja je bio dosta jednostavniji nego danas. Do dodavanja crno-bele kamere i video ekrana došlo je tek 1984. godine.

Tokom 1980-ih niko nije posmatrao ovaj uređaj kao osiguravanje objekta, pa tada u Americi nije bilo populan, jer su Amerikanci retko zaključavali vrata, ali zato je u Japanu bio najzastupljeniji. Inženjeri su ubrzo odlučili da promene namenu interfona i umesto koaksijalnog kabla stvorili su dvožični sistem, a nakon daljih izmena postao je standardni deo bezbednosnog paketa.

Njegova namena se zadržala i danas, pa pomoću njega možemo birati koga želimo da pustimo u objekat. To povećava bezbednost stanara i podjednako je bitan u malim objektima, kao i u višespratnicama, kada su u pitanju potencijalne pljačke i upadi. 

Od čega se sastoji Interfon?

Interfon se sastoji iz dva komunikaciona kraja, provodnika i elektronske brave, koja otključava vrata prema želji korisnika. Poseduje i naponski sistem za napajanje umreženih uređaja, a može sadržati i spolju kameru i unutrašnji ekran kako bismo videli ko je ispred vrata.

Deo korisničkog interfejsa nalazi se napolju i poseduje određeni broj dugmića, mikrofon i zvučnik, koji služe za komunikaciju sa unutrašnjim delom. Takvu istu opremu poseduje i unutrašnja jedinica, a kao dodatak poseduje dugme za otključavanje. Moguće je dodati i kameru sa spoljne i monitor sa unutrašnje strane.

Na vratima objekata postoji elektronska brava, koja na signal otključava i može biti u različitim varijacijama. Kod modernijih sistema postoji mogućnost povezivanja poziva sa mobilnim telefonom, što može koristiti ukoliko niste kod kuće. Od dodatnih opcija moguće je povezivanje interfona sa paljenjem svetla u hodniku ili sa prekidačem zvona ispred stana.

Video interfoni se prave u verziji bez slušalice – “hands free”, kao i u verziji sa klasičnom slušalicom, koju morate podići da biste komunicirali. Izbor između te dve vrste zavisi od konkretnog mesta video interfona. 

interfon

Kako izabrati pravi Interfon?

Izbor odgovarajućeg interfona može da predstavlja problem, jer je pored sigurnosti bitno posmatrati njegove karakteristike i prilagoditi ih nameni. Kada birate interfon posmatrajte:

  1. Funkciju aparata i raspon kablova za povezivanje vaše i spoljašnje table
  2. Dizajn samog aparata, jer će dugi niz godina biti deo vašeg enterijera
  3. Pristupačnost mesta sa koga bi trebalo lako rukovoditi interfonom
  4. Memoriju interfona – funkcija koju poseduju noviji modeli, gde beleže lik i vreme kontaktiranja 

Gde se sve interfon koristi?

Interfon se ugrađuje na kuće, zgrade, poslovne objekte, škole, bolnice, banke, dakle u privatne ili poslovne svrhe. Najčešće se koristi za zgrade u kojima je mnogo komplikovanije umrežiti sve stanare, u poređenju sa kućom. 

Za kuće se koristi ređe, ali uglavnom se ugrađuje verzija sa kamerom i monitorem. Može se ugraditi direktno na kući ili na kapiji koja dozvoljava ulaz u dvorište. U većini slučajeva u pitanju su luksuznije kuće, dok ih većina modernih zgrada poseduje.

Interfon se dugo razvijao i menjao svoj izgled, ali preteča današnjeg interfona je možda nastala i u Srbiji, čak pre više od dva veka. Izumeo ga je stari telegrafista iz Kragujevca, a to je bio sistem sa zvoncetom na kapiji i najviše podseća na današnju verziju ove vrste zaštite.

Kako je glavna funkcija ovog aparata zaštita od krađa ili nepoželjnih gostiju najbitnije je da zaštitimo svoj dom i da se u njemu osećamo spokojno i sigurno. Ova vrsta uređaja u tome će vam sigurno pomoći i uvek ćete znati ko vas posećuje.